Материјал са семинара „Споразумно финансијско реструктурирање“
На семинару, који је отворила Силвана Вељковић заменик директора Агенције за лиценцирање стечајних управника и који је окупио велики број стечајних управника, истакнуто је да поступак споразумног финансијског реструктурирања није у сукобу са стечајем, већ је за нека привредна друштва погоднији, док је у другим случајевима стечај адекватније решење.
Привредна комора Србије је законом одређени институционални посредник у споразумном финансијском реструктурирању дугова привредних друштава кроз поновно уређење њихових односа са повериоцима, првенствено банкама. „Иако у Србији има чак 45.000 привредних друштава у блокади, Закон о споразумном финансијском реструктурирању, донет пре две године, још није дао жељене резултате“, рекла је Нермина Љубовић, директорка Центра за услуге и посредовање Привредне коморе Србије. Овај поступак уведен је да би се финансијске тешкоће привредних друштава благовремено препознале и решавале, и тако створили услови за наставак пословања дужника.
Адвокат Лука Андрић рекао је да је наш Закон о споразумном финансијском реструктурирању донет на инсистирање ММФ и Светске банке. Овај поступак омогућава да се неки предмети реше без учешћа суда, а примењује се у земљама са високим уделом ненаплативих кредита. Анализирајући споразумно финансијско реструктурирање, унапред припремљени план реорганизације (УППР) и стечај, адвокат Андрић је истакао значај Београдске иницијативе, настале на темељу Бечке иницијативе, са циљем да се смањи удео ненаплативих кредита. „Решавање системских криза у свету заснива се на принципима, а ти принципи уграђени су и у наше законодавство“, истакао је Андрић и као неке од принципа навео „уздржавање од принудне наплате, поштовање периода мировања дугова, уздржавање дужника од радњи које негативно утичу на могућност отплате дугова и други“. „И у нашем Закону нема принуде, већ се у 15 чланова нуде смернице за учеснике, а Закон ствара оквир за преговоре у којима посредује Привредна комора Србије, као неутралан посредник“, рекао је Андрић.
„Поступак споразумног финансијског реструктурисања заснован је на поверењу, добровољан је, једноставан и јефтин поступак у коме су учесници равноправни“, рекла је Нермина Љубовић. Према њеним речима, то је једини поступак у коме повериоци имају шансу да у потпуности наплате потраживање, а не наруше пословну репутацију и углед дужника. Нермина Љубовић је истакла да су Народна банка Србије, ММФ и Светска банка улогу медијатора поверили Привредној комори Србије због њеног дугогодишњег искуства у процесу арбитраже, као и због тога што је ПКС институција која може да повеже и дужнике и повериоце.
Божана Јакишић из Привредне коморе Србије и Блажо Недић из организације Партнери Србија говорили су о међународним искуствима, регулаторном оквиру и институционалном посредовању у оквиру Привредне коморе Србије, досадашњим искуствима у решавању проблематичних пласмана и могућностима које пружа споразумно финансијско реструктурирање, као и о медијацији у поступку споразумног финансијског реструктурирања и пројекту „Подршка примени Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава”.
МАТЕРИЈАЛ
——————-
Предавачи
Лука Андрић, адвокат
Нермина Љубовић, директорка Центра за услуге и посредовање Привредне коморе Србије
Божана Јакишић, посредник у медијацији Привредна комора Србије
Блажо Недић, адвокат и медијатор Светске банке
